PRIČA O BRAKU SUHEJBA I HIFE

  • PDF

PITANJE:Esselamu alejkum we rahmetullah.
Halalite šejh, da li možete nešto reći o ovoj priči i njenoj ispravnosti, da vas Allah nagradi.
BRAK SUHEJBA I HIFE: Ona je jedna od časnih savremenika Poslanikovih, sallallahu alejhi we sellem, U Medinel-Munevveri ona je bila žena o čijoj su ljepoti kružile priče. Došavši pred Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, reče mu:” Poduči me onom što ću raditi što bi me uvelo u Džennet“. Poslanik, sallallahu alejhi we sellam reče: ”Najprije ti je potrebno da se udaš za nekoga. S tim činom sigurno dobijaš pola imana.” “O Poslaniče“, zapita ona, “ko bi mi bio drug, mladoženja? Prosio me je vladar Abesinije, kralj Negus, ja ga nisam htjela. Ubejdullah je davao sto deva i još nekih stvari, ali i njega sam odbila. A sada ti kažeš da je sklapanje braka ono što će me izbaviti na onom svijetu. Poslaniče, ja sam zadovoljna s onim kojeg ti izabereš”. I Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, shvati da, ako predloži ime jednog od ashaba, drugome neće pružiti šansu, pa reče:” Ko prvi uđe u Mesdžid, ova žena je njegova” Svi su sa ovim bili zadovoljni. Ali njima Allah, dželle šanuhu, dade takav san da se niti jedan od njih ujutro ne mogaše probuditi. Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, je čekao ko će se prvi pojaviti u džamiji i odjednom se pojavi Suhejb. Bez igdje ikoga, siromah, skoro crne puti, on je bio čovjek čija pojava nije bila lijepa, dugačak, mršav, slabašne građe. A Hifa je opet bila žena - i bogata i lijepa do krajnjih granica. Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, poslije namaza pozva Hifu i objasni joj situaciju. Hifa je bila zadovoljna s onim što joj je Allah, subhanehu we te'ala, odredio. Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, prouči hutbu i reče: ”Suhejbe, ustani i uzmi nešto za ovu ženu“. Suhejb odgovori: ”Poslaniče, pa ti znaš da od dunjalučkih stvari nemam niti jednog dirhema“. Hifa naredi slugama i donesoše kesu od 1000 dirhema u srebru. Dadoše ih Suhejbu i on dade od toga nešto za nju. Zatim Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, reče: ”Suhejbe, uzmi ovu ženu za ruku i vodi je kući. ”Suhejb će na to: ”Poslaniče, kojoj kući ću je odvesti kad ti znaš da je moj dom džamija?”. A Hifa onda reče: ”Poklanjam ti gotovu kuću koja se nalazi na tom i tom mjestu, sad ustani i vodi me tamo. ”Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, prouči dovu, a ashabi moliše i zahvaljivaše Allahu. Ustadoše i odoše kući. Kada su završili sa objedovanjem, čim dođe vrijeme spavanja, Hifa reče: ”Suhejbe, znaj da sam ja tvoja blagodat, a ti moja nevolja. Nego, da bi ti na ovu blagodat zahvaljivao Allahu, subhanehu we te'ala, a da bi ja na ovu nevolju bila strpljiva, dođi da ovu noć provedemo u ibadetu. Ti da se pridružiš sevabima onih koji Allahu zahvaljuju na podarenoj im blagodati, a ja –onih koji su strpljivi. Jer Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, je rekao: ”U Džennetu postoji visok čardak i u njemu će se naći samo oni koji Allahu zahvaljuju i koji su strpljivi”. Tu noć oboje bijehu zaokupljeni pokornošću i ibadetom. Suhejb na sabah dođe u džamiju, Džibrail a.s upozna Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, s onim što je bilo prethodne noći. Donese im radosnu vjest o Džennetu i Allahovoj ljepoti. Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, se obrati Suhejbu: ”Suhejbe, da li bih te upitao da mi ispričas ono što je bilo prošle noći?”. “Poslaniče, upitaj” odgovori Suhejb. Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, mu objasni njihovu situaciju i ono što su učinili, te mu reče radosnu vjest: ”Vi ste džennetlije, vi ćete vidjeti Uzvišenog Allaha, subhanehu we te'ala.” Suhejb od sreće što će biti od onih koji će vidjeti Uzvišenog Allaha, subhanehu we te'ala, spusti glavu na sedždu i zamoli: ”Gospodaru moj, ako si mi oprostio, uzmi moju dušu da se ne bih više ogriješio.” Dok je bio na sedždi, Uzvišeni Allah, subhanehu we te'ala, mu primi dovu i uze dušu. Na ovo svi zaplakaše. Poslanik, sallallahu alejhi we selem, reče: ”Nešto što će vas još više zbuniti jeste to da je u ovom trenutku i Hifa svoju dušu ispustila i predala je Hakku.” Oboma su klanjali dženazu. Oboje su ukopali jedno kraj drugog, poviše njihovih glava stavili dva biljega, na jednom je pisalo: “OVO JE MEZAR ONOGA KO JE ZAHVALJIVAO ALLAHU SWT NA BLAGODATI KOJU MU JE ON PODARIO” a na drugom: “OVO JE KABUR ONOG KOJI JE BIO STRPLJIV NA NEVOLJI KOJU MU JE ALLAH ODREDIO”. Takav je bio snažan iman i jekin časnih ashaba Muhammeda sallallahu alejhi we sellem.

ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.
Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Ovo je izmišljena i lažna priča koja nema uporišta u hadiskim i historisjkim knjigama.
Dokaz za ovo je sljedeće:

Prvo - Ovaj hadis nije zabilježen u knjigama hadiskih zbirki i nema osnova, tj. ne prenosi se u islamskim knjigama, niti ima seneda (lanca prenosilaca). Takođe, nije zabilježen ni u knjigama u kojima su sakupljeni izmišljeni i krivotvoreni hadisi niti u knjigama o ashabima.

Drugo - Ne postoji žena sahabijka po imenu Hifa. Kada pregledamo kapitalna djela o biografijama ashaba, radijjallahu anhum, poput „Usdul-gabe“ od Ibn el-Esira, „El-Isabe“ od Ibn Hadžera i „El-Isti'ab“ od Ibn Abdulberra, niko od njih ne navodi sahabijku po imenu Hifa.

Treće – Ashab Suhejb koji se spominje u priči, može biti samo jedan od dvojice ashaba koji su poznati, trećeg ashaba pod tim imenom nema. Prvi: Suhejb ibn Sinana er-Rumi koji je preselio 38. ili 39. po Hidžri, tj. 29 ili 28 godina poslije smrti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. A to znači da Suhejb iz gornje priče nije poznati ashab Suhejb ibn Sinan er-Rumi, radijjallahu anhu. Drugi: Suhejb ibn en-Nu'man o čijem životu nema skoro nikakvih podataka osim da je prenijeo jedan hadis. Nepoznato su mu i porijeklo i detalji života. A iz gornje priče se razumije da je Suhejb bio poznata ličnost, koja je boravila u mesdžidu i poznavala Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i druge ashabe.

Četvrto – U priči je došlo da su na njihovim kaburovima napisali spomenute riječi. A pisanje na kaburovima nije bila praksa selefa ovog Ummeta, počev od ashaba pa na dalje, i nije prenešeno u vjerodostojnom hadisu niti slabom ni od jednog ashaba da je na njegovom kaburu nešto napisano. Čak šta više prenešen je hadis u kojem je došla zabrana (ili pokuđenost) pisanja na nišanima. Naime, od Džabira, radijallahu anhu, se prenosi da kaže: "Zabranio je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, da se izgrađuje na kaburovima, da se piše na njima i da se gaze". Hadis sa ovim dodatkom da "da se piše na njima" bilježe Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Hakim, a osnov hadisa bilježi Muslim. Ovaj dodatak ocijenili su vjerodostojnim Tirmizi, Hakim i Albani. Dok je u rivajetu Ibn Madže došlo: "Zabranio je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da se bilo šta piše na kaburu".
Sa ovim hadisom veća skupina učenjaka dokazuje da je pokuđeno pisati na nišanima, dok manja da je haram.

Prema tome, sve navedeno jasno ukazuje da je spomenuta srceparajuća priča o braku dvoje ashaba izmišljena i lažna. A kao takvu nije dozvoljeno širiti je i prenosi osim radi upozorenja na njenu lažnost.
Obaveza je svim muslimanima da provjeravaju ono što se piše, prenosi i pripisuje islamu. Ne trebaju da žure u prenošenju hadisa dok ne provjere u hadiskim zbirkama ili pitaju učene o vjerodostojnosti istih.

Ve billahi tevfik.